Tuesday, December 28, 2010 | By: Писарко


Имам фобија од зборовите како овој. Последен, секогаш, засекогаш, никогаш. Не ги сакам од проста причина што ме потсеќаат на тоа дека на секој му траат различно. Па, што ми  значи на мене засекогаш ако временски е пресметано, или што ми значи заканата никогаш повеќе, или последен пат ако се врати по 5 минути. Ништо апсолутно ништо. Единствено нешто што оди во неповрат ти е времето. Оди и никогаш не можеш да го стигнеш. Вечна трка со него, но секогаш е чекор пред тебе. Има еден единствен момент кога сте на исто а тоа е на крајот од трката. Ни ти го бркаш ни тоа се обидува да ти бега. А и времево ти е кварна ствар. Од време на време ти се причинува дека му застанала батеријата, а во суштина ти го наплатува дупло. И време и не време се во едно.

Ние луѓето  имаме  фобија и од зборот минато. Или живееме во страв од него. Единствено постои страв од минатото ако не е минатото, туку  е сегашно и го планираш во иднина. Тоа е затворен круг. Не си напред ни си назад, уште помалку сега. Стегите и ланците од него се кинат на единствениот начин а тоа е да го погледнеш како завршено. Тешка работа но права. Истото е за годините кои поминуваат. Во суштина ден за ден може ни изгледаат исти, досадни. Но ако ги погледнеш истите тие денови како период ќе видиш дека многу работи се промениле, ти, луѓето окулу тебе. Може и ништо не се променило но се променил твојот поглед кон нив. Тоа  што некогаш било во твојата реалност не постои. Но, во суштина и што е разликата меѓу реалноста и сонот? И во сонот ги има истите нешта што ги има во реалноста, единствен показател што го прави сон, е змејот што ќе ти се појави или крилата кои ќе ти пораснат да леташ. Така е и со она што го гледаш. Се до моментот додека не ја смениш перцепцијата за да го видиш змејот во својата реалност не можеш да се промениш. А се променија многу работи оваа година, односно секоја година за себе. Освен фактот што на исто место можеш да ја дочекаш Новата Година со истиот состав од лани, со непроменети диско позиции, можеш да се видиш себе дали и ти стоиш на истото место. А и да стоиш не е страшно се додека си блиску до шанкот.
Вака погледнато се маткав со некои текстови за мисирки, мисири, кои од секогаш биле тоа и останаа така. Сеуште стојам на тоа дека забавата со нив продолжува.
Сфатив дека куќниот совет е залуден кога јас трчам секое сабајле на штикли зошто нема светло, Усеин вода може да ми носи. Сфатив дека и пишувањето за сентиш теми не ми оди лошо само ако пробам да ја тргнам барикадата пред себе. Сфатив дека нормално е да немам одговори на некои прашања зошто и Иво ги нема.

Искрено, да знаев лани дека вака ќе ги поминувам последните денови од годинава немаше да се радувам толку на дочекот. Да знаев дека повеќе молење ќе удрам пред ектс од црква, сигурно дека и некој од нив ќе викнев со мене на славење. Али  немаше шанси, зошто не сум  им ја пратила поканата преку досие. А и да им ја пратев они ќе заокружеа сите одговори се грешни така да исто ми се фаќа. Во овие потресни  денови сфатив дека ти не си ти кога си запишан на државен. Махери се да ти спакуваат пакетче со колоквиумски срања на денот на дочекот. Е сега налет да се нестори,  некои потегнале кабли кај Дедо Мраз ако не таму барем кај џуџињата па поклонот си доаѓа пред време. Знаете како вика нашиот народ, колку кабли толку музика. Само да не се сопне некој мене ми е.
А и да се сопне, а и да не се сопне мене не ме интересира. Ни јас свирам ниту пак Телеком ми е во план наскоро.

А баш и тоа си мислев оваа година, дали ти се исплати да инсталираш толку кабли за сите работи во животот. Па не дај Боже некогаш ќе им се расипат а сам свој мајстор тек тогаш тешко ќе бидеш. Ме интересираше чисто што од сите тие вложувања во врски кои не функционираат, оние кои не ти овозможуваат никаква комуникација ниту пак те водат кон нешто. Или е до операторот или е до корисникот кој не знае да користи, како и да е двете заедно не функционираат како што треба. А знаете има правило, она што функционира не се менува но она што не функционира не треба ни да постои.
А ако правиме некој таков извештај за годините што изминуваат има едно единстено вистинито нешто. А тоа е дека резулатите не се баш за пофалба ниту пак доволно добри за жалење. Единственото нешто што останува позади нас се нашите дела и нашите успеси и падови. Она што го правиме и она што им го правиме на другите. А кога се доаѓа до тој момент единствено тие говорат за нас.
Кога вашите резултати говорат самите за себе, немојте да ги прекинувате.

Thursday, December 16, 2010 | By: Писарко


Тело и срце за 0денари, за памет се доплаќа. Во цената е вклучено и ДДВ односно данок на ДОПЛАТЕНА вредност. Тоа во превод значи дека (не)свесно сте доплатиле за изземена вредност која не е вклучена во пакетот.
Е сега имаме процес продавање и процес купување. Многу битни процеси. По која цена ќе продадете нешто и по која ќе ви го купат. Колку ќе ве чини неговата продажба односно продажбата на своите вредности, и колку ќе ве чини да си ги вратите некогаш пак.

Помалку или повеќе духовната проституција стана дел од модата на денешното живеење. Научивме да се соблекуваме за нешта кои никогаш и не сме ги посакале доволно, само за да бидеме соголени како толпата. Оние храбрите кои се спротиствауваат на овој тренд се оние кои се исти како и другите херои од нивниот чопор. Разликата помеѓу едните и другите е во фактот што едните се  координирани со сами себе а другите се далеку од било каква дефиниција за она што го прават. Разликата е во вредностите. Демек вредностите биле релативни. Како може едно убиство “од онака” да биде релативно. Во конкретен случај релативноста исчезнува, нема ништо релативно.
 Се знае многу добро што е направено и како ќе биде оценето. Знаeме сите што е добро што е лошо, што е бело а што црно. Не може да биде релативна лагата, измамата, преварата. Релативноста за ваквите нешта ја измислиле луѓето за да им биде полесно пред себе(така била ситуацијата, периодот) или кога им ги прават за да им биде оправдување. Ќе варирало нешто зависно од ситуација...мислите од тоа како ви се сака или им се сакаа,сеедно.
Продажбава ми асоцира на една теорија. Game theory, беше измислена од еден математичар кој дојде до нејзиното сознание каде ако не на шанк. Не за џабе викам дека ако папокот е ценатар на светот тогаш шанкот е центар на животот. Приказната најпросто раскажана би била ваква. Седат неколку другари на шанк, кога одеднаш влегуваат неколку девојки меѓу кои и една јака плавуша. Се уклучуваат сензорите кај момците и почнуваат да се спремаат за лов. И знаете како иде приказната. Секој сака да го добие најдоброто што може, не ги трошат за џабе тие воспитни лекции на нас. Како и да е, сите ако тргнат по плавушата само еден ќе биде со неа или ниеден. Тогаш другите ќе останат со празни раце, зошто нема да можат да тргнат по другарките кога веќе ја искористиле приликата. Во превод ако сите тргнеме кон најдоброто тогаш некој сигурно губи. Момакот вика дека подобро е да имаме нешто одколку ништо. Да се здобиеме со нешто, не мора да е тоа најдoброто но да биде доволно. Има еден сплет тука а тоа е цената по која ќе се задоволиме со нешто и она како ние му се продаваме на светот? Дали таа цена ги задоволува нашите критериуми или таа граница е симната од ден во ден поради најразличните случувања кои ги носиме.

Во контекст на ова сакам да споменам и една емисија на која налетав случајно на тв. Една девојка зборува за неверството. Мртва озбилна кажува дека се помирила со фактот дека денес сите вараат и дека ќе биде варана или е веќе преварена, едноставно таа била помирена. Ја гледам чудно па си викам оваа дали е озбилна дека  е способна да лежи до некој знаејќи го тоа. Колку време се има таква моќ за затварање очи и парализирање на мозокот. Не долго...
 Или не е свесна што зборува или тоа е  единственото на кое налетува денес. Не е девојката далеку од вистината но, ако и она  е таква. Али не е, кажува дека едноставно тоа не било нејзин начин на  доживување на љубовта и врската како треба да изгледа. Воздишува и кажува дека има 3годишна врска. Аплауз за девојката ве молам, храбро ги носи маните на својот дечко како свои. Секоја чест за продажбата на својата верност за неговата превара. Неверство во континуитет или во секоја врска да внесува нови личности, тоа е зошто некој има проблем со принципите, осетот и претставата за тоа на кого и како се прават некои работи. Нечии недостатоци не се наше бреме за носење. Денес едноставно стана не нормално да си верен или да се извиниш кога ќе згреши или да побараш шанса. Вредностите се заменија со работи кои од секогаш биле оценети како ниски. Свеста не направила луѓе не нагонот. Нема ништо лошо во различните авантури, тие го носат искуството но тие и ја носат празнината. Ако цената да изгубите некого што сакате е по цена за некој минлив прериод секоја чест. Од се се учи но не и од луѓе кои сакаат да живеат така.
Ние луѓето сме кукавичка направа. На првото сонце го забораваме дождот и оние кои се под него. Може не се сеќаваме на луѓето со кои сме се сунчале, но добро го памтиме човекот кој бил со нас под чадорот.
Добрата работа е што секој има цена но на некои цената не им е во бројки. Кога ќе треба да купувате со лојалност или љубов тогаш ќе видите дали сте воопшто вредни да имате некој ваков човек во својот живот. Ако сте спремни да платите доволно за она што знаете дека сигурно ќе го добиете нема да погрешите. Ако еднаш ги имате тогаш знаете дека производителот доживотно гарантира за производот.

Tuesday, December 14, 2010 | By: Писарко


Кога луѓето барале излез, не можејќи да го најдат го измислиле.
И така се создадоа разни митови, приказни, теории, ликови. На се она што обичниот човечки ум не можеше да најде одговор или пак  немаше време да  го објасни, го нарече со некои тешки имиња и сили на кој тој не може да влијае. Своите желби научи да ги кажува на друг, и некаде по патот секој создаде свој чувар кој ќе го штити и заплашува.

Еден од тие ликови е и смешно памучниот,  забраден старец кој го има на секој агол. Не сум Гринч ниту пак сакам да му ја украдам славата која ја стекнал со времето. Едноставно ме интересираше неговата симболика и она што асоцира.
Од прилика би се движело во границите на тоа ако сме биле добри во годината што изминува ќе ни донесе подарок, или пак дека треба да му пратиме писмо со список на желбите и готово. Тука би била онаа повисока симболика на тоа дека доаѓаат празниците кои треба да се поминат во кругoт на семејството, со најблиските, во духот на добрата атмосфера и сплотеноста. На следното скалило би било она што ние посакуваме и што сакаме  да ни се исполни. Дали знаеме какви бевме во годината што измина, што добивме а што изгубивме. 
Неговата црвена облека прави аларм во мозокот кој ги превртува сликите, прашувајќи се дали тоа воопшто беше ставено на списокот за работи кои посакувам да ми се случат и дали воопшто стигнал да го прочита.

Ако некој некогаш му кажал на своето дете дека Дедо Мраз постои, тогаш е малку тешко да му објасните како го нема поклонот, или зошто нема авион туку топка. Малку е симптоматично да учите некого да верува во своите соништа и верувања ако следната година му кажете дека е доволно голем да се сноси со тоа дека не постои. Дека целата таа прекрасна приказна е измишљотина, вие сте уморни да ја глумите а тоа е доволно големо да измисли свои. И навистина ги измислува. Некој повеќе некој помалку, неминовно сите ги имаме. Разликата е во тоа што како возрасни имаме амбициозни соништа и желбите ни се пресметуваат во пари. Дедо Мраз на некои им е лидерот во партија, па веќе претпоставувате кои се џуџињата. Е сега налет да се нестори некој мора да биде и ирвасот да го влече дебелиот. Да го оставиме овој тешко комплексен процес на измишљотина да се вратиме на празнициве.

Има магија во месецов, навистина има. Целата таа атмосфера и еуфорија која се прави навистина придонесува. Освен фактот што најчесто во зима се започнуваат врските зошто во лето друга е климата, придонесува и за зголемената носталгија и зголемен процент  на потреба да се заљубиме. Кој ќе ја преживее демекeмвриската романтика на пролет ќе си свирка.       До тогаш ќе издишува некаде покрај украсените улици, елки, излози, снегот кој паѓаа под светлата на булеварот, заљубените парови кои се гушкаат на улиците. Се ова поминува кога ќе се симнат сијалиците, ќе се стопи снегот, магијата ќе ја снема и додатоците кои за миг ви биле сервирани ќе се претворат во сеќавање. Тогаш и излозите ќе бидат само излози, улиците улици, веќе и паровите нема да ги гледате како парови. Фактички, без сјај тие веќе нема да ви светат како што ви светеле, зошто не знаете да ги видите без него. Она што сте навикнале да го гледате е измишљотина, глобална или ваша. Фактичка и посакувана. И нема ништо лошо во тоа зошто Кока-Кола и така го почна патувањето и време е сите да се качиме на камионот.
Фино е целото возење, баш е забавно. Со песна, расположени ликови, масовен  придонес за општо дружење. Бареме еден месец во годината да може да мислиме дека живееме во бајка, да измислиме цела приказна и да заборавиме на сите лоши кралеви, вештерки, отровни напитоци и шуми во кои се губиме. Се тоа да го спакуваме и да го оставиме, а ова да го живееме. 
Но, има еден проблем сепак. Верувањата и желбите. Од кога се соочивме дека Дедо Мраз нема удел во нашиот успех и дека црвените гаќи за Нова Година не ни ја носат љубовта пред врата, претпоставувам дека е време секој да биде свој Дедо Мраз. Да ги земе во свои раце работите, односно во својата глава да ги  размисли, посака, и да верува во истите и секако  да тргне да ги земе.
Иако денес е тешко да веруваш, после сите измишљотини со кои си се соочил, можеби е само време ти  да ја направиш својата. Тоа не значи да бидеш мисир(со потсетување за значењето на зборот мисир од текстот малку подоле http://wwwpisarko.blogspot.com/2010/10/blog-post_16.html )
Едноставно значи она што е твоја желба да биде твое патување.
Верувањата се измислени за да не држат во сила и волја да успееме да ги исполниме замислите. Соновите се исполнуваат и прекинуваат, желбите се остваруваат и задоволуваат. Она што останува се луѓето со кои сме патувале и луѓето на кои ќе им ги прераскажуваме патувањата.

 Make a wish!


Tuesday, December 7, 2010 | By: Писарко


Пола од муабетите ми личат на зуење, другиот дел на објаснување и само мал дел на разговарање. Оној мал дел со кој разговараме ги нарекуваме свои луѓе, оние пред кои може да кажеме било што и совршено да не разберат. Поздрав до оваа мала лојална група, но сепак поинтересна  е онаа другата. Група со која не можеш да се разбереш на ниеден основ, ни со раце ни со нозе. И на крајот, односно по сите дебати сфаќаш дека повторно го имаш она чувство на недокажано.
Има една добра вест, а тоа е дека мистеријата е решена џабе трудот.
И навистина е така. Сведоци сме на пропаднати врски, прекинати другарства, фирми, бракови и сведоци сме на нивната лоша комуникација. Не поради фактот дека некој не сфаќа( ако е ова налет да се нестори) или поради фактот дека некој  е лош говорник туку луѓето едноставно не зборуваат ист јазик. Едниот зборува едно другиот друго, па се извртува суштината на она што е кажано и на крајот сфаќаш дека е најдобро веќе да не ти се обраќаат.
Покрај универзалниот  говор на телото(секаде во светот кренат, среден прст има исто значење) има уште еден начин а тоа е да им зборувате на нивниот. Нешто слично како политичарите на митинг, им го кажувате она  што сакаат да го слушнат односно она што можат да го слушнат.
Од кога ќе процените дека сакате да биде разбрани, и тие се  вреди за трудот да зборувате на нивниот а не на својот јазик тогаш сигурно она што ќе го кажете ќе ве однесе до она што сакате.
Ако некој ве лаже, излишно е да зборувате со тој човек отворено и искрено. Нему ништо не му значи вашата искреност исто како што и не ја разбира. Ако нешто не разбирате тогаш сигурно ќе го игнорирате и нормално нема да го почитувате. Оние искрените ќе останат со скршена доверба а оние што лажат ќе продолжат така.
Би звучело лошо но, единствено лага од иста мерка може да ги допре и единствено тоа можат да разберат. Ако некој зборува за преварата како неважна, минлива  работа тогаш единствено штета од истиот вид на свој грб може да почувствува. Единствено тогаш би можеле да проценат колку е неважно и дали е минливо. Во секој друг случај, докторат да спремите на тема љубов, верност и доблест ќе биде залудно.
Ако некој молчи, тогаш пробајте и вие да не кажете збор, ако го слушне се она што имате да му кажете на прав пат сте.
Библијата има една мисла-Кога ќе ти мавнат шамар сврти им го другиот образ.
Сврти го за оние кои би го разбрале чинот на твоето вртење, оние кои би го сфатиле твојот потег и оние кои вредат за тоа. Во секој друг слулчај спреми го боксот. Тоа не значи да се одмаздуваш, не е начин на разбирање. Одмаздата е најнискиот чин на жалење. Тоа едноставно значи да им се обратиш на начин на кој би те разбрале зошто на твојот човечки не си бил сфатен.
Луѓето го разбираат само јазикот кој го научиле да го читаат и зборуваат. Среќата е во тоа што има луѓе кои сакаат да се обидат да ве разберат и да ви се обратат по секоја цена колку и да имате препреки. За овие луѓе вреди да се стане полиглот.




Некој нека го пушти филмот за паѓањето на Берлинскиот ѕид уште еднаш зошто некој не го видел она што треба. Во годините од минатиот век кога се пишуваше новата историја на светот се потпиша народот како автор, а не политичарите и власта. Оние кои го рушеа Берлинскиот ѕид не беа платени работници, ниту пак партиски војници, беа обичните луѓе кои беа презаситени од она што им беше наметнато. Ѕидот кој им го загради животот го срушија со своите глета и чекани и го урнаа симболично комунистичкиот систем и со тоа нивната тортура заврши. Како домино ефект почнаа да паѓаат владите во останатите држави и почна едно ново бреме. Суштината на она што сакам да го кажам лежи во нивното мото кое гласи-" Wir Sind Die Volk " („Ние сме народот”!)
Македонија го нема овој ѕид во вистинска смисла но, има еден куп други за кои Кинескиот ѕид е мал. Па, не со глета по ѕид туку со чекан по глава треба да се акнеме по еднаш. Кај нас партиски неопределен значи-ја кријам книшката под перница. Обоени се медиумите од весници до телевизии, невладините организации, спортските клубови, институциите, дури и црквата. Во секоја пора на општеството била навлезена политиката и власта. А каде е тоа навлезена и кој е навлезен?

Прашајте просечен македонец што мисли за политичарите без разлика на која политичка гарнитура припаѓа ќе ви каже дека тоа се крадци и дека нема надеж за оваа држава, се отишло надоле. А кога било нагоре па сега е надоле дали некој знае да каже?
Оправдани се изјавите на нашиот народ, само не е оправдан нивниот начин на интерпретација на нештата. Мислам дека Македонија е единствена земја во светот каде што секој функционер може јавно да излезе на телевизија и да каже дека краделе во својот мандат и тоа да помине неказнето. Колку што знам на други места ги фаќаат за врат во најмала рака кога ќе се појават на улица, завршуваат на суд, во затвор некои и платија со својот живот. Кај нас иронијата да биде поголема тоа е сфатено како чин на искреност, кажал човекот како стојат работите. Работите не стојат никако реално кажано. Статистиката кажува дека секој трет човек во земјава е сиромашен. И вистина е. Не е Македонија само Скопје и да се залажуваме со некои квази-Менхетен улици. Најголемото достигнуање на младите кои доаѓаат од страна е пуштање корен во градов по секоја цена и сонот прекинува тука. Господата кои гласно говорат на митинзи се оние кои имаат одговорност пред овие генерации. Затоа срушете им ги овие безполезни соништа и овозможете им подобра иднина. Нека вашите деца прекинат да сонуваат за денот кога ќе ги спакуваат куферите и ќе одлетаат од тука. Поминуваш низ плоштад и по тебе трчаат магистри по молење, просење и плукање. Гледаш глад и вес кај нив и знаеш дека ќе продолжи тој нивни начин на живот уште еден век сигурно. Продолжуваш по патот и ако го игнорираш ѓубрето и спомениците за кои пола нација станаа архитекти и знаат дека постаментот не одговара за склуптурата, тогаш може и да успееш да го видиш сонцето над тебе. Но знаеш дека не можеш да го видиш на другата страна од Вардар зошто од некоја политичка причина таму не се осеќаш како дома.
Невидлив ѕид го дели Скопје.
И пак овој народ има проблем со суштината. Не може по магарето па ајде по самарот. Факт е дека оваа земја не произведува лидери туку произведува клонови. Ние сме створени да не водат, и тоа стриктно заудани и да гледаме во тоа што ни нудат да гледаме.
Има опции на избор, секогаш ги имало. Ако овие политичари не знаат што да ни прават повеќе тогаш да им кажеме дека постои криза на легетимитетот и нека се рушат зидините од лаги и малверзации изминатите две децении. Тогаш нека се случи она што ќе се случи и секој да ја понесе одговорноста. Додека не се развие свеста кај нас нема ништо. Маса еуфоричен народ го сруши тоталитарниот режим, а не двајца тројца. Тоа е само она што треба да се запамти, маса, толпа.
Но не можеме да бидеме илузионисти. Кај нас сеште има луѓе кои немаат вода во домовите, и одвај да можат да се информираат. Не може од овие луѓе да бараме да водат борба за некаква идеологија, но можат оние интелектуалците и отворените умови (ако ги има сеуште). Тие треба да ја воведат, обликуваат и применат промената. Не е само да бидеме критичари, а да немаме поим што говориме. Штета од глупости доволно претрпевме.


Saturday, December 4, 2010 | By: Писарко



Сосема е нормално зошто кога ќе не стигне осаменоста и носталгијата секогаш се сеќаваме на личноста која  барем за миг ги тргнала тие ужасни чувства. Сосема е нормално што можеме полесно да се навратиме на тие убави нешта од тоа сами да тргнеме напред. Се е тоа во ред и нормално додека не почнеме да ги мешаме поимите. Љубовта нема никаква врска со ова.
Не можам да ја сфатам таа љубов која нема никакво почитување, толку лаги, толку други луѓе на поминување, себични потези, посесивност и пасивност. Ако за некој тоа е љубов тогаш јас сигурно не сакам.

 

Теоријата дека од другарство потекнуваат најдборите врски и бракови не се слагам. Еве да погледме вака. Ако тоа е виситинско другарство, другарство меѓу  машко и девојка тогаш или тие се навистина другари или пак некој таму гадно лаже. Ако не лаже тогаш очајно ги чека своите пет минути, зошто по секоја логика блискоста и времето си го прават своето. А таа хемија, симпатија со текот на времето, односно со запознавање уште подобро на таа личност ќе прерасне во љубов. Ок, тоа ќе функционира добро, ако биле “другари” неколку месеци не повеќе од година. И тогаш ќе излезе на виделина дека и никогаш не биле другари, се било игра. Но, како би изгледала една врска ако човекот до вас го знаете како израснал, што правел со кого бил. Се што некогаш кажал за некој/некоја. Дали ќе може некој да заборави во какви ситуации го видел и што е способен да направи, односно да му направи на некого. Не верувам. И тогаш онаа наша човечка особина за вадење на нос на некои работи ќе излезе на површина и ќе и пука на љубовта директно во чело.

Реално гледано хемијата  и привлекувањето, научно ни докажаа дека се губат низ времето, она што останува е љубовта. А што кога се гради однос само на првите две и кога очекуваш дека засекогаш ќе остане така. Не останува така, промените и кризите доаѓаат а човекот го нема. Па ајде тука некој нека убаци некоја друга личност, не поради друго туку поради фактот да проструи нова енергија. Стави го другиот  на чекање, помини го своето, одмори ја главата, поштеди се од тешки моменти па потоа врати се. Ако кога се тоа ќе заврши прашањето е  вредеше ли?

Што значи готово ако времето ги бледее само сликите но не и енергијата? Дали е тоа хемија или преживеана љубов? Сепак мислам дека некој денес лошо ги помешал работите.

 

Љубовта е нешто како фирма.  Ако партнерот ви е само партнер тогаш кога и да е ќе го шитнете за подобра инвестиција, ако тој ви е другар тогаш никогаш нема да ги терате работите како што треба. Ако не го гледате како човек, ваш партнер и другар тогаш ќе пропадне уште пред да почнете со работа. Истото е со љубовта. Разликата е во тоа што материјалните инвестииции се далеку поедноставни од емоционалните, помалку чинат иако се бројат. За другиве сеуште нема на кредит. Да беше така би земала еден за доверба, еден за простување со заборавање и еден за вистина.

Ако нешто може да остане во ова вртоглаво променливо време е начинот на тоа како некого ќе го имате. Односот...хммм тешко дека ќе остане. Начинот е единственото нешто што може да остане после се. Не може никој да очекува дека некој ќе ви се смешка позитивно, ако вие сте го повредиле без разлика што некогаш тој човек кажал. Нема место за такви очекувања. Но може да очекувате  дека кога ќе ја затвора вратата зад себе ќе се поздрави, само тоа може да се очекува. Од таа врата па натаму вашите очекувања мора да пропаднат како и надежта дека ќе се однесуваат во склад со она што некогаш било.

И тука лежи суштината на тоа дали е љубовта мртва или живее некаде под некоја друга емоција. А тоа би можело да бидат различни работи и различни чувства кои се базирани на една голема вистина. А тоа е дека нешто во нас огрубело и не направило без осетни. И денес тоа сме сите на некој начин. Се оградуваме од се она што не тера да почувстуваме нешто длабоко, подлабоко од потребите и животинските нагони. Се тргаме и градиме ѕидини окулу нас како нешто не не допира и како ни е сеедно. Веруваме или сакаме да веруваме дека сме тоа или сакаме да живееме така.

Умираат луѓето не и љубовта, и не значи дека празнината треба да се пополни со поголема празнина. Големината на некој не е во неговата способност да се огради, баш напротив.

Нема ништо лошо во целата таа мерка на безбедност, нависитна нема. Но не и кога ние стануваме такви неспособни да сакаме и да застанеме до некого. Оние пак поразумните одат на принципот резерви или пак дај што даваш. И тука е пак онаа голема лага, не се дава ништо освен поглед на ѕидот. А искрено ги мразам педерските нечујни напуштања на теренот кои денес станаа мода.

Па да се надеваме како што модата се менува ќе се менуваме и ние, може некогаш ќе стане мода  да се  превзема одговорност за своите постапки.

 



 



Нема да трујам со клише муабети како ајде сега сите да се сакаме, да се заљубиме, пеперутки и слични инсекти, ни девизата една љубов еден живот. Нема ни да зборувам за моралот, за варањата за прељубите, за игрите, за искористувањето ништо од тоа не би рекла. Не би  ги напаѓала сите оние кои математички сакале некого ниту пак би рекла дека тоа не треба така. Не би рекла од проста причина што во се тоа не верувам.

Има еден парадокс поврзан со љубовта. Не знам дали е баш еден но, еве на него ми текна прво. Парадоксот е во тоа што кога ја немаме силно посакуваме да ја имаме, а кога ја имаме тогаш правиме се за да ја изгубиме. Ако не направиме да ја изгубиме тогаш сигурно ќе избегаме, од страв да ја имаме или пак од страв да се соочиме со нашите недостатоции, сеедно.

Парадоксот на нашето денешно живеење е многу поедноставно од тоа. Се состои во големата доза осаменост и големата потреба да бидеме со луѓе, со кои се осеќаме наполно сами. Можеш да се справиш со осаменоста наполно сам но, не можеш да ја поднесеш во друштво, во нечија  прегратка. На сето ова ако се додаде големата желба да сакаме и да бидеме сфатени тогаш ќе се дојде до некој бизарен заклучок дека денешниов човек има се освен срце. И не е далеку од вистината. Помалку или повеќе станавме сите духовни проститутки. Продаваме се што е наше за нешта кои никогаш не би го имале ниту пак сакаме вистински да го имаме. Правиме работи кои моментално задоволуваат некоја ниска страст, комплекс или фрустрација по цена на нешто што се вика јас.

Тука би ги ставила и сите оние парови, и ликови кои ќе се пронајдат во описот. Сите оние кои плукаа на тоа како некој е со некого, како навидум диското го продаде за филмот и чашата водка ја замени со вечера, за сите оние кои плукаа на она кое очајно го посакувале и сите оние кои станаа такви. И нема ништо лошо во тоа, никој никого не предал ни продал туку секој го направил својот избор и го прави она што сака. Лошо е кога ќе заборавиш да бидеш со луѓето на кои им требаш бидејќи на крајот никој не прашува зошто туку секој ги гледа последиците. Се до овој момент можеш и диското да го направиш дома, и вечерата да биде со коктели. Истите оние кои некогаш суделе на некого денес сфатиле дека чекаат да бидат водени од партнерот зошто без него немаат и што да прават. Оние кои одеднаш почнаа да ги сакаат сите оние фамилијарни средби и мирни излегувања во парови. Дали е тоа дека ние од секогаш сме го сакале или го сакаме зошто некој ни го наметнал? Одеднаш ги засакуваме сите работи кои тој/таа ги сака, нешто како просветлување во 3минути-за Бога милога што би рекла една другарка. Едно е да е нешто природно твое,  а друго е нешто вештачки да го направиш свој терен. Ако е така лесно тоа имплементирање на нова симпатија во себе тогаш оние кои се постојано со различни луѓе би требало да бидат општа калакурница.

Би ги вброила тука и оние среќно исфоткани фаци кои секогаш завршуваат во трет кревет, оние кои по секоја цена се со некого гордо удирајќи се во гради како умеат многу да сакаат. Оние кои заборавиле каде тргнале пред да ја сретнат личноста на која и ја поклониле смислата за живеење и оние кои не можеле да го почитуваат тоа. Не би имал шмек целиот овој ред реченици ако не се спомнат оние кои не прекинато си ја одземаат енеријата и ги празнат своите денови. Без нив не би можело да се покаже колку (тие) љубовта е слепа.

Единствено нешто што денес ти се сервира е игра играна повеќе пати, крајно досадна и провидна. Победник е оној кој ќе успее што повеќе да се направи на будала и оној кој ќе успее ништо да не осети. 1-0 за лагата. Ако секој од нас игра, двајца однични играчи би се разминале само зошто не знаат како би се почувствувале со правата љубов. Затоа има смислени постапки и пресметки како да се дојде на полесен начин и како што поскоро да се напушти теренот зошто времето го прави своето.

Целата машинерија која денес се нарекува начин на живот не влече во својата закрила правејќи од нас прарализирирани клонови. И каде е тука таа љубов или како и да ја викаат.

Некој кажал дека љубовта не умира. Ако е тоа така тогаш сакам да прашам што е со сите оние бивши љубови, пропаднати бракови, прекинати другарства, презир кон себе. Што е тоа што умрело пред да умре љубовта или пак што е она што ја убива во етапи?

Како е можно денес секој втор се жали на својот не дефиниран статус и никој да не е доволно добар за неговиот вкус. Сосема невозможно. Не поради тие личности туку поради нас самите што некаде по патот сме огрубиле и сме научиле да градиме ѕидини. Повредите и разочарувањата, или искуството  не научиле да ставиме кочници уште пред да тргнеме. Некаде по пат годините не научиле дека ударите не болат кога се игнорираат и најлесниот начин да се забораваат луѓето кои сме ги изгубиле е тоа да ги најдеме во други или да ги измислиме во нив.

Кога прашав еден другар како е можно да биде со толку девојки и како на таа желба да има една девојка, да ја сака не може да најде, ми одговори нешто што повеќето серво-фраери не можат да признаат.

-Не знам дали можам да бидам со една девојка зошто ми е страв од тоа колку можам да ја сакам, страв ми  е од тоа да осетам дека ме боли...пак.

Подобро вака. А како е тоа вака го прашувам. Одговорот останува меѓу нас но не и тоа дека сеуште се сеќава на љубовта која некогаш ја имал, енергијата која ја почувствувал со некоја девојка. Не го заборава никој она што некогаш го направило човек а тоа е да почувствува нешто доволно големо во себе што ќе го промени во подобра личност, затоа и понатаму го бараме истото. Љубовта не повредила никого, нашите очекувања од другите луѓе не повредуваат. Мислиме дека ако некого сакаме треба да го модифицираме во онаква личност каква што ние сакаме да биде. Мислиме дека имаме право да улетаме во нечиј живот и да воведеме ред. Ништо од тоа не функционира ако тоа го наметнете а  не е желба на другиот да промени нешто во себе. Во овие релации се се сведува на компромис и прифаќање, можеш да се носиш со човекот и ситуацијата или не можеш. Се е толку едноставно што мора да искомплицираме.Зошто да биде просто ако може сложено.

Но не е секогаш така лесно. Патот е пеколен ако треба да заминеш од место каде што сакаш да останеш но повеќе не можеш да прифатиш. Повеќе не можеш да се бориш и едноставно само мора да заминеш. Секој што го изодел тој пат знае дека љубовта не е секогаш црно-бела и не е се сведено на тоа дали некого сакаме или не сакаме. Има нешто што е посилно од се и нешто кое повредува. Но, пак се  сведува на истото. На тоа дека не повредува другиот човек а не чувствата за него.


Можеш да заминеш повистински од некој од тоа да останеш со него во некакви приказни. Вистината не е во кажаните зборови и претпоставките. Вистината не е меѓу двајца, таа секогаш е некаде над нив.

Ако се земат во предвид сите наши барикади, единсвтвениот доказ дека нешто вреди е борбата да се срушат. Ако позади сите наши маски некој успее да ја види нашата права личност истиот тој направил да можеме да ја покажеме.Меѓу толку луѓе ако само на едно место се чувствувате наполно свои и слободни тогаш сигурно љубовта не е мртва.

Она што умира е нашата волја да останеме, желбата некого да разбереме и способноста да сакаме.

Wednesday, November 24, 2010 | By: Писарко


Ne znam dali nekade vo genite na sekoj covek ima kod koj ocajno posakuva dve nesta. Da ima vremenska masina i da bide nevidliv. Nema nekoj sto ne posakal, ne zamislil da gi ima kako opcii. Eve i vo kraen slucaj bi se zadovolil so toa da moze da leta. Mala rabota, kaj dve race moze i eden par krila. Raspali perduvite i gitla.

Ne trujat so nekoi novi tehnologii a vremenskava masina nikako da ja napravat. Bi bilo sovrseno koga bi mozele da ja primenuvame kako toster po doma. Da ne pomislis da ja imas. Pa toa ke bide raj za sekoj. Napred-nazad ke odime niz vremeto kade sakame so kogo sakame, opsta kalakurnica. E imam dobra vest za masinava. Ja ima, ja napravija. Ama ja kriele od prosta pricina sto  rezultatite sto gi dobile ne im se poklopile so primarnata ideja. Zamislile  oni ubavo da mozes da patuvas niz vremeto, da mozes da gi popravas, ispravas rabotite koi ne ti se dopagaat ama zaboravile edno bitno nesto. Sto koga ke se izmeni toj tek, i vo kraen slucaj ne daj boze da pocneme site da ja korisitme. Zaboravile deka ima edna tocka realnost i edna tocka zamisla. I sto koga ke se narusi toa?

Koga veke spomnav deka ja ima, deka ima rezultati nema smisla a da ne gi spodelam. Ova e isto kako kafe maubetot ke ti kazam nesto  ama ne kazuvaj, zosto mene mi kazaa da ne kazuvam i jas rekov deka nema da kazam. Epa taka nekako i jas rekov deka nema da kazam.
Mnogu prosta primena ima ova masinava. Ima eden monitor na koi se vrtat sliki, nastani i se sto treba da napravis za da se vratis nazad vo vremeto e edno enter. Stiskas na enter i tamu si. Polesno zdravje, a tolku tufkanje, griza na sovest pa kaenje. Enter i se zavrsuva.
Pocnuvaat da se vrtat sliki na monitorot. Odi istorijata na covestvovo so red,ovosni salati zmii, nekoi majmuni cuda i vragovi. Nekako sum pasivna i na ledenava doba, i taka Sid go izmislija vcera. Gledam ne zainteresirano na slikite koi se menuvaat zosto i taka nema aber od mene deka ke se pojavam. Doaga periodot na Hitler. Se pojavuva covekot koj stana poim za negativa harizma. Na tolku knigi i  filmovi isplakani  vredi da se vratam i da se popravat rabotite...enter. Se vrakame nazad vo 1939godina go omeknuvame Hitler duri mislam deka se cuvstvuva kako eden od niv. Nesto slicno na toa koga grcite se cuvstvuvaat kako makedonci. Edna rabota popravena. Odime ponatamu.
Titova Jugoslavija, bratstvo edinstvo, site pretopeni tolku isti, ke gi ostavime da  si ziveat i taka za nekoja godina oci ke si vadat pionerive. Nekade niz slikite go gledam gradot kade sto i vo necistotijata denes mozam da go vdisam mirisot na starite dobri denovi. I vo negovata beda denes gi gledam slikite koi masinava gi nema. Za nastanite koi sledat nema potreba od enter. Go premotuvam filmot do 90 i nekoja. 27 dekemvri, sobrani luge, splotenost, bliskost. Mi falat nekoi glasovi steta masinava ne vraka zivoti. Go ima istiot datum, delumno istite luge, no, ni jadenjeto veke go nema istiot vkus. A koga nesto go nema istiot  vkust togas toa e daleku od ona sto bilo nekogas. Prodolzuvame napred sepak. Opaa prviot baknez. Ne treba enter, sekoj vajda se sekava na toa koga sfati deka kvantnata fizika e nula vo sporedba so negovoto otkritie.
Ima mnogu prvi raboti vo zivotot. Prv skolski den, prva ljubov, prvi udari, prvi razocaruvanja. Imaat poseben smek tie nesta. I ne poradi faktot sto se tolku posebni tuku poradi faktot sto si gi docekal so rasireni race. Sekoja sledna rabota ponatamu e so rezerva, iskustvoto go pravi svoeto. Za prvite raboti mislis deka se zasekogas dodeka ne sfatis deka zasekogas na sekoj mu trae razlicno. A toa i bogami e kvantna fizika za nekoj sto se krstel vo istoto. Ama ne e strasno bar toa site go znaeme. Boli prviot udar, za vtoriot si veke spremen. Imas gard, kik boks i nekoi slicni nesta. Koga sme veke kaj muabetov moram da se vratam za moment vo vremeto  da si dadam maramce, da gi izbrisam tie solzi, zosto se toa pomina i dojdoa mnogu ubavi nesta. Ubavi nesta vo gard spusten ili visoko krenat seedno, sepak se ubavi.

I taka masinava pravi cuda. Povtorno mozes da sednes vo klupa so pomos na nea no so edna razlika sto ovoj pat ke uzivas vo derenjeto vo 7:30 od klasnata. Ke uzivas zosto ponatamu sfati deka tie bezgrizni denovi se stvarno broeni i  na fakultet nemase nekoj na kogo mu bese gajle dali si dosol ili ne. Si se vrakas vo najmilite i najdragite spomeni, pa gi brises likovite i nastanite za koi posakuvas nikogas da ne se slucile.
I ete taka srekni, site prosetani, mislevme deka ja opravivme rabotava. Ama rezultatot na krajot sto izleze ne bese ona sto sakavme.
Evreite vo 1939 god ja zapocnale Vtorata Svetka Vojna, bile ubieni milioni Germanci na celo so nivniot vodac koj se obiduval da vospostavi mir Adolf Hitler. Ova e onoj fakt koj ne zacudi. I drugite licni nesta koi gi popraviv izlegoa od kontorla. Nisto ne bese kako sto sakav da izgleda, nisto ne bese popraveno osven promneto na druga strana. A kako trebase da bide? Kade e toa ne pisano pravilo kako rabotite treba da bidat? Ona sto nasiot um go gradi nasite emocii go rusat. Ona sto mislevme deka e ispravno e sosema pogresno. Zaklucokot bi bil  poveke od jasen. Rabotite se takvi kakvi sto se, nikoj ne smee da gi izmenuva da gi prenasocuva. Tie postojat taka za da go napravat ona sto treba, do nasata sreka da dojdeme na ovoj ili na onoj nacin. Se slucile taka zosto vo toj mig togas ne sme znaele za druga postapka od napravenata. Kaenjeto ne vredi nisto ako ne se izvlece poukata. Isto kako sto i prostuvanjeto nema smisla ako istata rabota se povtoruva.Ona sto ne go sfakame e deka nie sme vinovni za sopstvenoto zalazuvanje deka sme semokni da izgradime brani na nasiot zivot i da go zastitime. Ona sto denes sigurno go znam e deka sum blagodarna za dobrite nesta a uste poblagodarna za losite i teski migovi. I tokmu poradi niv mozeme  da gi razgranicime dobrite od losite da uzivame vo istite. Da mozes da vidis sto sakas, kade sakas i so kogo sakas da bides. I ako toa e tvoj izbor sega nema potreba nekogas da posakas da go izbrises. Zosto se vsusnost sto sme napravile e ona sto sme sakale, a ona sto sme go sakale ne donelo denes tuka na toa sto sme.
Masinata ne moze da ja  izmeni  nasata smisla za ziveenje. Da mozam da go vratam vremeto ne bi izmenila nisto, ednostavno bi gi proziveala  samo uste ednas-ENTER:)


Sunday, November 14, 2010 | By: Писарко



Koga veke pocnav da pisuvam za misirite i misirkite, za nasite ne nasitni zivotinski potrebi, porano ili podocna morase da sledi i ovoj tekst.  Imam samo edno prasanje, i ne znam dali imam seuste dovolno dobar odgovor koj ke mi gi zadovoli apetitite.


Prvo, moram da prasam sto e toa glupavost, i koj e glup?


Ako se odgovori na prvovo prasanje po nego sledi vtoroto koe glasi- za sto se smetas ti analogno na toa?


Koga veke gi znaes ovie dve raboti togas tekstov ponatamu ke odi sovrseno lesno.


Ako nekoj seuste ne e svesen deka ima pozitivna strana vo toa da si glup mora da ja kazam. Pozitivnata strana e vo toa sto nikogas nema da stanes svesen za toa, i nikogas nema da pomislis deka ti si glupiot  vo celata prikazna. Cel zivot glup, cel zivot pozitiven. Podobro zdravje. Ima poveke prednosti ako podrazmislam podobro. Nema nervozi, nema nerviranje, nema serioznost, nema planovi nema nisto. Ona sto boli pominuva pred da go pomislis i doaga novo  pred da posakas. Meraci.


Genetska predodredenost ili pak opstestvena paraliza seuste ne znam, no znam deka ziveeat polovicno ili vegetiraat. Dobivaat glupive  se osven pamet vo zivotot i toa e toa. Ne mozat  da sogledaat i poradi toa se postedeni od mnogu nesta.


Od tolkav sto e spektarot, morav da gi podelam vo nekolku  grupi so cel vizuelno da se dolovat likovite.


Da pocneme so red.


 


Broj 1.-Ne videna gluperda!(Bot)


 


E ovaa grupa mi e neprebol. Ne moze da se utne ovoj lik ni so edno oko a ne pa so dve. Ne mozam da go prebolam toj blagoteleski pogled i tapiot “osmeh”. Da si na fb ke gi ignoriras no zivotov ne e sekogas tamu i poradi toa mora da se naviknes na nivnata pojava. Ima pozitivna strana i kaj niv, koga veke se obiduvam da ja pronajdam.


Nivnite dosetki, mora da priznaam davaat smek na situacijata. Tuka se za dobra atmosfera. Da ne se tie bi umrele od dosada. Vicovite poteknuvaat od niv i bez niv navistina ne moze da se izmeri covekovata glupavost do kade moze da odi. A navistina odi daleku.


Mnogu cesto kon ovaa grupa se priklucuvaat onie od grupa tri so edna razlika sto tie se svesni za toa sto pravat. Toa e onoj moment na opticka iluzija koga izgledot navistina te laze.


Nema potreba poveke da se obrabotuva ovaa grupa, zatoa da im posakam da ostanat taka.


 


Broj 2-“Zona sumraka”

 

Ova e ona grupa na luge koi sakas da gi izbegnes vo zivotot no ne mozes. Od tolku mnogu sto gi ima ti se navleceni vo gaki. Tuka  se za da te sopnat. Ako ne padnes od niv nema od koj da padnes. Ova se istite onie likovi koi cesto mutiraat vo pametni, ili pak za mig pomisluvas deka se. Ova  se onoj tip na luge koi  gi promoviraa i nametnaa opstite poimi vo sekojdnevieto, kako opsto drugarstvo, opsta ljubov opsto “postovanje”. Duri promoviraa opst trend na slikanje.

Da da i toa go ima. Ako otides do Italija nema smisla a da ne ja fatis Julija za cicka. Mislam sramota. Kaj pola od drugarite ja imaat fateno vo cest na maskata sueta, taa slika ti e i edinstveniot dokaz deka nekogas si bil tamu. Moze se zamisluva zelba na nea ne znam.
 Sekako  ako fino si se skockala za vo disko nema smisla a da ne udris nekolku seksi fotki na masina za perenje, masina za sadovi, traktor i sto ne. Navistina golem trud se dava vo tie fotografii so ogled na faktot deka ne  se zgodni mestata za slikanje. Zaedno so aparatot treba da davaat i osiguruvanje za povreda pri slikanje. Nalet da se nestori sto bi rekle, ali ajde.  Pokraj opstite poimi ima i mnogu polosi raboti.
Bidejki covekovata glupavost nema granica a nivnata svesnost ja nema nikade, navistina ne znaes sto mozes da ocekuvas. Ili ne treba da ocekuvas seedno.
Mozes da go postavis prasanjeto ZOSTO dovolen broj pati dodeka ne ti zdosadi i ke slusnes samo edno- NE ZNAM. Mozes da se trudis da definiras nesto nalik odgovor no nikogas nema da ja slusnes pricinata, zosto ja nema. Ednostavno e taka. Nivnite senzori go napravile ona sto trebalo mozokot ,i toa e toa. Nema pricina, nema motiv nema nisto ednostavno e. Toa e edinstvenata rabota koja ne znam dali nekogas ke mozam da ja  prifatam. Ne sfakam kako e mozno na prasanje zosto nekoj da nema zatoa. Ne deka zivotot e knigata na Vuk Karadzic i samo tie 1000prasanja ne ni se jasni, tuku navistina mora da postoi nekoja definiranost na licnosta. Vo najmala raka neka bide zosto taka si sakal, no toa neka bide tvoj izbor i tvoja pricina tvoe zatoa. Ne vo smisla da se pravdas pred drugite tuku ednostavno da bides vo kontakt so svojata licnost. Bez toa sto e, zona sumraka ili bot?!
Dodeka dojdes do migot da se soocis so prasanjeto i odgovorot ke sfatis deka vremeto e potroseno zaludno i za vozvrati imas gratis iskustvo za sledniot pat .Da izberes dali ke go postavis ili ednostavno ke se pravis deka voopsto i nemas prsanje i ke ja prifatis igrata na toj nacin ponatamu. Koga ke naletas na takva licnost  doaga  do interakcija megu  grupa 2 i grupa 3.
Vo onoj moment koga gi gledas nestata onavki kakvi se, ja gledas licnosta onakva kakva e no odbiras da premolcis i vo sebe da se iznasmees na svojot i nivniot pamet.

Broj 3- If they are smart enought...

Pametnite izmislija niza na teorii a glupite im ja pokazaa vo praktika.
Formulata koja oni ja definiraa posle niza na glupi potezi od nivnite protivnici bi izgledala vaka nekako:
Se sobiraat pridobivkite se mnozat so korista od niv,se sobira plus svoeto potroseno vreme,ama na kvadrat zosto svoe e   sepak svoe.
Na pameten covek ne bi mu trebalo dolgo vreme da proceni po koja formula ke bide presmetan no ponekogas nivniot izbor  e dovolno glup vo praksa za da nekade bide pameten izbor. Nekogas mozes da gi sretnes i kako mutirana verzija na grupa 1 i 2.
Dodeka nivnata formula ne te presmeta tebe ke bidat opticka iluzija. Ke izgledaat dovolno smotano za da ostanat na mestoto kade sto se za da go dobijat ona sto sakaat.
Zelbata da si ja pokazat pravata strana e samo nivna licna volja, no, sto koga ke se sretnat luge od ista grupa?
Ke se razminat nekade po patot narecen zivot samo poradi nivnite pametni presmetki deka rezultatot ne e tocen. Nema konecen rezultat sekogas, nekogas ima i vo decimali barem oni toa sigurno go znaat.

Onie koi ne se pronajdoa vo niedna od osnovnite grupi toa e dobro.
Zosto ima mnogu podgrupi i crticki i ako nekoj se pronajde vo nekoja od tie neka se potcrta so marker. Neka potcrta dobro za da znae od kade do kade odi razvojot i kade saka da bide. Strasna rabota e covekovata glupavost, zosto mnogu raboti vlece so nea. Nekade vo Oce Nas treba da stoi recenicata-Cuvaj me boze od glup, za drugoto sam ke se snajdam. Amin.

 

 



 

  

Monday, November 8, 2010 | By: Писарко


Po ko{arkarskoto derbi vetiv pred maalo deka }e napi{am tekst. A ako veti{ pred maalo toa ti e isto kako da veti{ pred crkva. So krajni obidi da bidam objektivna i nepristrasna, so te{ki napori se vozdr`av  od pcovki i sli~ni fini zborovi, so cel da go napi{am ona {to be{e isfiltrirano od celata situacija. Junacite ne se imenuvani so cel nekoj da ne se najde navreden, ili ne daj bo`e otkrien.

Ne znam dali imame problem so percepcijata ili interpretacijata na ne{tata. Prvo kaj }e se fatime za sosema ne va`na rabota pa, ajde ne samo {to e ne va`na tuku i taa }e bide pogre{no prenesena. Po koj znae kolku godini Makedoncite se sobraa da gledaat sport. I fala bogu od dva razli~ni tima, zo{to gore dole znaeme da posetime nekoj nastan od nacionalno nivo.
A i toga{ sme obedinete i ne e tolku interesno kako {to e interesno koga dva rivala }e se sretnat. Edna rabota {to ne ja sfativ vo celava rabota e potrebata za crna hronika na novinarite. Dramati~no prenesuvawe na nastanot kako da nie da  go izmislivme navivaweto i se {to normalno odi so nego. Ne e normalno ona {to se slu~i vo Xenova, no i toa ne e isklu~ok. Kako odedna{ da ne fati panika {to }e se sretnat dve tolpi na lu|e i dr`avava ne znae kako da se spravi so niv. Ako e taka, toga{ toa vo Tetovo treba da se stavi na prv dneven red pa posle tepa~kite vo salata, zo{to ne se odvivaa po ulici nitu pak se simnuva{e znameto. Prenosot na televizija li~e{e kako da se odviva akcionen film, dramati~ni sceni od rastr~ani `elki, goli eufori~ni naviva~i, leta~ki pendraci i sli~ni ne{ta. Siroti babive so leksilium ne mo`ea da se smirat. Stra{na rabota. Da ne bev tamu }e pomislev deka padnalo  pove}e }otek od ko{evi. A i padna. I ne go opravduvam. Nitu pak go opravduvam frlaweto bakli po teren, nitu pak kr{eweto stol~iwa. Sosema debilno i nepromisleno. No, toa e natprevar. Da sakaa da gledaat vo molk }e odat na tenis ili vo teatar. Toa {to se nema sportska kultura ne e nedostatok na naviva~ite tuku nedostatok na celoto op{testvo. Toa {to nekolkumina  trgnaa herojski da se presmetaat so u{te nekolku takvi im dade pravo na drugite da gi nare~at site huligani, narkomani i {to ne. Realno gledano stadioni palele, lu|e ginele i se slu~uvale mnogu polo{i raboti. Ne mo`e{ da kontrolira{ razbesneta tolpa koja ja nosi euforijata. Nema potreba na{ive mediumi da se odnesuvaat kako da od tuka po~nalo toa. Se tepale, se pcuele vikale, mnogu se derele. Ne znam kade se naviva tivko ili pak kako bi zvu~elo kulturno redewe na se po spisok. Eve da trgnam od sebe. Pribrano se odnesuvav vo prvite minuti, demek sedev na nekoja neutralna tribina a vo su{tina pove}e ja sfativ li~no od samite igra~i. Od koga gi zarediv zborovite glup, nesre}o, kade {utira,  koj mu dade basket, do na sudijata  rodninite sfativ deka izgleda i jas sum huligan.I toa te`ok. Aj ne samo jas tuku i site do mene. Masoven haos. Na krajot od utakmicata site isprazneti od negativnata energija si otidovme doma. E sega, da  go pogledneme ona {to mnogumina  go narekoa tumor na op{testvoto. Izjavite od tipot deka naviva~ite gi teraat decata da se bodat so no`evi poradi nekakov {al mi izgleda "sme{na rabota. Koj bi mo`el da ka`e nadvor od salata kako da se odnesuva. Vo salata  "voxata” ka`uva koja pesna }e se pee, nadvor od nea sekoj e sam svoj “voxa”. Potreseni od nastanot koj e posledica na ona {to go `iveeme ne dava za pravo na nikoj toa da go prepi{uva na nekoja grupa. I u{te postra{no vo celata rabota e {to glasno be{e naglaseno za ~ivi deca stanuva zbor. Nema potreba na  tragedijata na nekoj da gradime prikazni. Epa da ve pra{am sakate da zboruvame za nivnite roditeli ili za decata vo bolnica ili za MZT i Rabotni~ki?!
Bez razlika za kakva grupa se raboti, tie rabotat na principot na lojalnost i poddr{ka. Koga se doa|a vo sudir so rival se raboti na principot eden za site, vo sekoja druga situacija istite tie se me|usebni rivali. Navistina e povr{no da se pravi drama i da se stava akcent na ne{to {to i do nekade treba da se pofali, na primer {to “huliganive” se kreativni. Ima{e paroli na koi navistina se smeea lu|eto. Napravija atmosfera,barem i na{ive igra~i da po~uvstvuvaat del od taa euforija. Toa e isto kako {to na glumcite im treba aplauzot na krajot od pretstavata.
Koga bi prodol`ila so pi{uvawe bi dala li~no gledi{te i poradi toa tuka e sosema dovolno.

Na kratko toa bi zvu~elo vaka:
Mediumite bi trebalo pove}e da vnimavaat na ona {to go prenesuvaat, i pred se na na~inot. Celta na ona {to go ka`uvaat da bide jasno izneseno ne vo nekoi kvazi verzii. Bidej}i ona {to go poka`uvaat go pravi  veruvaweto i dvi`eweto na ova op{testvo. Neka ne zaboravaat deka informacijata e mo} i deka so nea lesno se manipulira ako ne znae{ da ja koristi{.

Sunday, October 17, 2010 | By: Писарко



Etimolo{ki zborot misirka ne znam a i ne se potrudiv da znam od kade poteknuva. Ako na amerikancite toa im e na~in na poka`uvawe blagodarnost, vo mojot re~nik zna~i samo edno-misirka i misir. Gi koristam  za da opi{am striktno, bitni karakteristiki na lu|e koi poka`uvaat afiniteti da bidat toa.
Toa se poseben tip na lu|e koi mo`at da se raspoznaat i na stotina kilometri. Ne bi utnala dobro situirana misirka ni so edno oko a kamo li so dve. Misirite gi ima isto vo izobilie samo razlikata kaj niv e {to lanecot im sveti pove}e od glavata. Toa se kako pod a i b na kolokvium koga treba da zaokru`i{ to~en odgovor. Samo {to tuka ni eden odgovor ne e to~en .

Ona {to e pote{ko da se odgovori e koga ~ovekot mutira vo misir ili ednostavno se ra|a{ so takva predodredenost?  Talent neviden e da mo`e{ da zatvori{ o~i na nekoi ne{ta koi o~igledno ti gi serviraat na poslu`avnik. Pretpostavuvam deka si misir koga }e go pregazi{ ~ovekot vo tebe, ili pak koga misirot vo tebe e poglasen.
Ako se pogledne toa taka, toga{ sigurno bi sledelo pra{aweto zar ne e toa izbor(kako i se vo `ivotot) da bidam misir? Dali navistina ne rezoniraat ili pak navistina vo tie momenti odbiraat da bidat toa?
I tuka le`i celata prikazna ako ja ima voop{to. Ednostaven, uli~en re~nik vo slu`ba na `ivotna lekcija. Lekcija koja mora da ja ka`e{ na na~in kade {to ironijata e nad ubavite zborovi, bidej}i na sekoj drug na~in ja gubi smislata. Pa, kako na drug na~in da pi{uvam koga pravam muabet za misiri, misirki i drugi sli~ni perduvesti ne{ta.
Da bev vo nekoja revolucija, o~ajna za uni{tuvawe na ovoj sindrom kaj ~ovekot bi imala parola-Odbivam da bidam misir! Vaka imam samo niza na situacii vo koi se potvrduva. Polo{ e faktot  {to barem vo edna situacija(iako garantiram deka se pove}e)na sekoj od nas mu porasnale perduvi.

Nema po{tedeni koi nikoga{ ne pominale niz takva situacija. Ako nekoj se protivi na ova, toga{ sigurno treba da se potseti poubavo na edna situacija ili ~ovek koj o~ajno saka{ da zaboravi{ deka nekoga{ se slu~ile. Ne poradi faktot deka ne{to fali kaj niv tuku poradi faktot {to ednostavno misirot vo tebe(niv) si go napravile svoeto. Dali si izgledal glupo, smotano, povr{no, bez osetno ili s# vo edno, e onoj del od misir koj i ne e tolku stra{en. Postra{nen e onoj del koga se spakuvani vo mili ne{ta. U{te postra{no e koga se spakuvani ili vakumirani navidum porazli~ni od ona {to ti izgledaat drugite. Bolno e da sfati{ deka devojkata na tvojata masa bi se raduvala na tvojata solza, ili pak da sfati{ deka te prodal po  cena na misirka. I tuka filozofite i onie iskusnite bi rekle deka taka si dozvolil. Vo red, neka e taka. Samo imam da pra{am dali sum jas misirka ako se obiduvam da vidam ~ovek na mesto kade go nema, dali e grev toa? Dali e moj propust, doblest ili nivna sre}a {to se po{tedeni da gledaat? Ne gledam nikade grev ni gre{ka. Sekoj od nas odbira koj i kakov }e bide. Nikoj ne mo`e da izgradi brana i da se za{titi od ovie raboti, kako {to i drugite ne mo`e da se za{titat od nego. Vo edna situacija dobiva{ vo druga gubi{, edna{ si ti sledniot pat na drugiot mu se mestat kockite. Nema natprevar ako ne saka{ da go ima, nema vojna ako uspee{ da najde{ kompromis. Mo`e{ da zatvori{ o~i i da bide{ misir ili pak mo`e{ da odbere{ da bide{ ~ovek i da se odnesuva{ taka. Koga }e povredi{ da zastane{ i da se izvini{, koga }e po~ne{ da se gubi{ da znae{ da se vrati{ i najbitno po koja cena gubi{, za kogo. Se dodeka ja ima{ du{ata, go ima{ ~ovekot, se ima{ sebe. Vo sekoja druga situacija go ima{ misirot ili kako sakate nare~ete go.

Ne znam samo {to tolku im se navrtiv na misirkive? Izgleda poradi lo{ata zvu~nosta na bukvite spoeni taka. Nie sme `ivotni, so edna darba {to ni e dadena da bideme svesni. Toa ne razlikuva od niv. Nagonot i nenasitnite `ivotinski potrebi mo`e da gi zadovolime poradi sposobnosta da gi procenime. Toa e golema razlika. Zna~i, mo`e{ da go zadovoluva{ svojot `ivotinski del se do momentot koga }e se soo~i{ so nego. Se do toga{ si `ivotno koe go sledi instinktot i potrebata. Vo ovaa to~ka site nie sme isti. Nema svetici i porno yvezdi tuku ima kontrola i samopo~it. Toa e paradoksot kaj potrebite. Ne mo`e da se ignoriraat, ne mo`e da se potisnat, no vo onoj moment koga }e se dobijat prestanuvaat. I nema pogolema praznina od nivnata. Mo`e{ da se spravi{ so prazninata i osamenosta napolno sam, no ne mo`e{ da ja podnese{ vo dru{tvo, vo nivnite zborovi vo ne~ija pregratka. Nema polo{ moment da se soo~i{ so sebe, vistinskata `elba i la`niot nagon koj te donel nekade.
No, toa e vo na{ata priroda. Zaslepeni od ona {to ni smeta ne mo`e da ja vidime ubavinata na rabotite okulu nas. Toa e isto kako  vo sredno koga pove}e se raduva{ na lu|eto od osnovno. Doa|a{ na fakultet i ~eka{ da se soberete vo kafana od klas, so istite onie koi nikoga{ i ne si pomislil deka }e ti nedostigaat ili deka ti zna~at. Sekoga{ za eden vremenski interval gi utiwame ne{tata.

I posle tolku raboti ka`ani, ostavam na sekoj da go odbere svoeto. Dali }e bide `ivotno za podolgo ili pokratko, ili }e gi dobiva istite ne{ta na ~ove~ki na~in i }e ostane ~ovek.