Wednesday, November 24, 2010 at 11/24/2010 10:37:00 PM | By: Писарко

Da mozam da go vratam vremeto bi...

Posted by Писарко at 11/24/2010 10:37:00 PM


Ne znam dali nekade vo genite na sekoj covek ima kod koj ocajno posakuva dve nesta. Da ima vremenska masina i da bide nevidliv. Nema nekoj sto ne posakal, ne zamislil da gi ima kako opcii. Eve i vo kraen slucaj bi se zadovolil so toa da moze da leta. Mala rabota, kaj dve race moze i eden par krila. Raspali perduvite i gitla.

Ne trujat so nekoi novi tehnologii a vremenskava masina nikako da ja napravat. Bi bilo sovrseno koga bi mozele da ja primenuvame kako toster po doma. Da ne pomislis da ja imas. Pa toa ke bide raj za sekoj. Napred-nazad ke odime niz vremeto kade sakame so kogo sakame, opsta kalakurnica. E imam dobra vest za masinava. Ja ima, ja napravija. Ama ja kriele od prosta pricina sto  rezultatite sto gi dobile ne im se poklopile so primarnata ideja. Zamislile  oni ubavo da mozes da patuvas niz vremeto, da mozes da gi popravas, ispravas rabotite koi ne ti se dopagaat ama zaboravile edno bitno nesto. Sto koga ke se izmeni toj tek, i vo kraen slucaj ne daj boze da pocneme site da ja korisitme. Zaboravile deka ima edna tocka realnost i edna tocka zamisla. I sto koga ke se narusi toa?

Koga veke spomnav deka ja ima, deka ima rezultati nema smisla a da ne gi spodelam. Ova e isto kako kafe maubetot ke ti kazam nesto  ama ne kazuvaj, zosto mene mi kazaa da ne kazuvam i jas rekov deka nema da kazam. Epa taka nekako i jas rekov deka nema da kazam.
Mnogu prosta primena ima ova masinava. Ima eden monitor na koi se vrtat sliki, nastani i se sto treba da napravis za da se vratis nazad vo vremeto e edno enter. Stiskas na enter i tamu si. Polesno zdravje, a tolku tufkanje, griza na sovest pa kaenje. Enter i se zavrsuva.
Pocnuvaat da se vrtat sliki na monitorot. Odi istorijata na covestvovo so red,ovosni salati zmii, nekoi majmuni cuda i vragovi. Nekako sum pasivna i na ledenava doba, i taka Sid go izmislija vcera. Gledam ne zainteresirano na slikite koi se menuvaat zosto i taka nema aber od mene deka ke se pojavam. Doaga periodot na Hitler. Se pojavuva covekot koj stana poim za negativa harizma. Na tolku knigi i  filmovi isplakani  vredi da se vratam i da se popravat rabotite...enter. Se vrakame nazad vo 1939godina go omeknuvame Hitler duri mislam deka se cuvstvuva kako eden od niv. Nesto slicno na toa koga grcite se cuvstvuvaat kako makedonci. Edna rabota popravena. Odime ponatamu.
Titova Jugoslavija, bratstvo edinstvo, site pretopeni tolku isti, ke gi ostavime da  si ziveat i taka za nekoja godina oci ke si vadat pionerive. Nekade niz slikite go gledam gradot kade sto i vo necistotijata denes mozam da go vdisam mirisot na starite dobri denovi. I vo negovata beda denes gi gledam slikite koi masinava gi nema. Za nastanite koi sledat nema potreba od enter. Go premotuvam filmot do 90 i nekoja. 27 dekemvri, sobrani luge, splotenost, bliskost. Mi falat nekoi glasovi steta masinava ne vraka zivoti. Go ima istiot datum, delumno istite luge, no, ni jadenjeto veke go nema istiot vkus. A koga nesto go nema istiot  vkust togas toa e daleku od ona sto bilo nekogas. Prodolzuvame napred sepak. Opaa prviot baknez. Ne treba enter, sekoj vajda se sekava na toa koga sfati deka kvantnata fizika e nula vo sporedba so negovoto otkritie.
Ima mnogu prvi raboti vo zivotot. Prv skolski den, prva ljubov, prvi udari, prvi razocaruvanja. Imaat poseben smek tie nesta. I ne poradi faktot sto se tolku posebni tuku poradi faktot sto si gi docekal so rasireni race. Sekoja sledna rabota ponatamu e so rezerva, iskustvoto go pravi svoeto. Za prvite raboti mislis deka se zasekogas dodeka ne sfatis deka zasekogas na sekoj mu trae razlicno. A toa i bogami e kvantna fizika za nekoj sto se krstel vo istoto. Ama ne e strasno bar toa site go znaeme. Boli prviot udar, za vtoriot si veke spremen. Imas gard, kik boks i nekoi slicni nesta. Koga sme veke kaj muabetov moram da se vratam za moment vo vremeto  da si dadam maramce, da gi izbrisam tie solzi, zosto se toa pomina i dojdoa mnogu ubavi nesta. Ubavi nesta vo gard spusten ili visoko krenat seedno, sepak se ubavi.

I taka masinava pravi cuda. Povtorno mozes da sednes vo klupa so pomos na nea no so edna razlika sto ovoj pat ke uzivas vo derenjeto vo 7:30 od klasnata. Ke uzivas zosto ponatamu sfati deka tie bezgrizni denovi se stvarno broeni i  na fakultet nemase nekoj na kogo mu bese gajle dali si dosol ili ne. Si se vrakas vo najmilite i najdragite spomeni, pa gi brises likovite i nastanite za koi posakuvas nikogas da ne se slucile.
I ete taka srekni, site prosetani, mislevme deka ja opravivme rabotava. Ama rezultatot na krajot sto izleze ne bese ona sto sakavme.
Evreite vo 1939 god ja zapocnale Vtorata Svetka Vojna, bile ubieni milioni Germanci na celo so nivniot vodac koj se obiduval da vospostavi mir Adolf Hitler. Ova e onoj fakt koj ne zacudi. I drugite licni nesta koi gi popraviv izlegoa od kontorla. Nisto ne bese kako sto sakav da izgleda, nisto ne bese popraveno osven promneto na druga strana. A kako trebase da bide? Kade e toa ne pisano pravilo kako rabotite treba da bidat? Ona sto nasiot um go gradi nasite emocii go rusat. Ona sto mislevme deka e ispravno e sosema pogresno. Zaklucokot bi bil  poveke od jasen. Rabotite se takvi kakvi sto se, nikoj ne smee da gi izmenuva da gi prenasocuva. Tie postojat taka za da go napravat ona sto treba, do nasata sreka da dojdeme na ovoj ili na onoj nacin. Se slucile taka zosto vo toj mig togas ne sme znaele za druga postapka od napravenata. Kaenjeto ne vredi nisto ako ne se izvlece poukata. Isto kako sto i prostuvanjeto nema smisla ako istata rabota se povtoruva.Ona sto ne go sfakame e deka nie sme vinovni za sopstvenoto zalazuvanje deka sme semokni da izgradime brani na nasiot zivot i da go zastitime. Ona sto denes sigurno go znam e deka sum blagodarna za dobrite nesta a uste poblagodarna za losite i teski migovi. I tokmu poradi niv mozeme  da gi razgranicime dobrite od losite da uzivame vo istite. Da mozes da vidis sto sakas, kade sakas i so kogo sakas da bides. I ako toa e tvoj izbor sega nema potreba nekogas da posakas da go izbrises. Zosto se vsusnost sto sme napravile e ona sto sme sakale, a ona sto sme go sakale ne donelo denes tuka na toa sto sme.
Masinata ne moze da ja  izmeni  nasata smisla za ziveenje. Da mozam da go vratam vremeto ne bi izmenila nisto, ednostavno bi gi proziveala  samo uste ednas-ENTER:)


0 comments:

Post a Comment

Subscribe to: Post Comments (Atom)