Ubi tu Gaius,ego Gaia
Sunday, October 17, 2010
|
By:
Писарко
Etimolo{ki
zborot misirka ne znam a i ne se potrudiv da znam od kade poteknuva. Ako na
amerikancite toa im e na~in na poka`uvawe blagodarnost, vo mojot re~nik zna~i
samo edno-misirka i misir. Gi koristam za da opi{am striktno, bitni karakteristiki na
lu|e koi poka`uvaat afiniteti da bidat toa.
Toa se poseben tip na
lu|e koi mo`at da se raspoznaat i na stotina kilometri. Ne bi utnala dobro
situirana misirka ni so edno oko a kamo li so dve. Misirite gi ima isto vo
izobilie samo razlikata kaj niv e {to lanecot im sveti pove}e od glavata. Toa
se kako pod a i b na kolokvium koga treba da zaokru`i{ to~en odgovor. Samo {to
tuka ni eden
Ona {to e pote{ko da se
odgovori e koga ~ovekot mutira vo misir ili ednostavno se ra|a{ so takva
predodredenost? Talent neviden e da
mo`e{ da zatvori{ o~i na nekoi ne{ta koi o~igledno ti gi serviraat na
poslu`avnik. Pretpostavuvam deka si misir koga }e go pregazi{ ~ovekot vo tebe,
ili pak koga misirot vo tebe e poglasen.
Ako se pogledne toa taka,
toga{ sigurno bi sledelo pra{aweto zar ne e toa izbor(kako i se vo `ivotot) da
bidam misir? Dali navistina ne rezoniraat ili pak navistina vo tie momenti
odbiraat da bidat toa?
I tuka le`i celata
prikazna ako ja ima voop{to. Ednostaven, uli~en re~nik vo slu`ba na `ivotna
lekcija. Lekcija koja mora da ja ka`e{ na na~in kade {to ironijata e nad
ubavite zborovi, bidej}i na sekoj drug na~in ja gubi smislata. Pa, kako na drug
na~in da pi{uvam koga pravam muabet za misiri, misirki i drugi sli~ni
perduvesti ne{ta.
Da bev vo nekoja
revolucija, o~ajna za uni{tuvawe na ovoj sindrom kaj ~ovekot bi imala
parola-Odbivam da bidam misir! Vaka imam samo niza na situacii vo koi se
potvrduva. Polo{ e faktot {to barem vo
edna situacija(iako garantiram deka se pove}e)na sekoj od nas mu porasnale
perduvi.
Nema po{tedeni koi
nikoga{ ne pominale niz takva situacija. Ako nekoj se protivi na ova, toga{
sigurno treba da se potseti poubavo na edna situacija ili ~ovek koj o~ajno saka{
da zaboravi{ deka nekoga{ se slu~ile. Ne poradi faktot deka ne{to fali kaj niv
tuku poradi faktot {to ednostavno misirot vo tebe(niv) si go napravile svoeto.
Dali si izgledal glupo, smotano, povr{no, bez osetno ili s# vo edno, e onoj del del
Ne znam samo {to tolku im
se navrtiv na misirkive? Izgleda poradi lo{ata zvu~nosta na bukvite spoeni
taka. Nie sme `ivotni, so edna darba {to ni e dadena da bideme svesni. Toa ne
razlikuva od niv. Nagonot i nenasitnite `ivotinski potrebi mo`e da gi
zadovolime poradi sposobnosta da gi procenime. Toa e golema razlika. Zna~i, mo`e{
da go zadovoluva{ svojot `ivotinski del se do momentot koga }e se soo~i{ so
nego. Se do toga{ si `ivotno koe go sledi instinktot i potrebata. Vo ovaa to~ka
site nie sme isti. Nema svetici i porno yvezdi tuku ima kontrola i samopo~it.
Toa e paradoksot kaj potrebite. Ne mo`e da se ignoriraat, ne mo`e da se
potisnat, no vo onoj moment koga }e se dobijat prestanuvaat. I nema pogolema
praznina od nivnata. Mo`e{ da se spravi{ so prazninata i osamenosta napolno
sam, no ne mo`e{ da ja podnese{ vo dru{tvo, vo nivnite zborovi vo ne~ija
pregratka. Nema polo{ moment da se soo~i{ so sebe, vistinskata `elba i la`niot
nagon koj te donel nekade.
No, toa e vo na{ata
priroda. Zaslepeni od ona {to ni smeta ne mo`e da ja vidime ubavinata na
rabotite okulu nas. Toa e isto kako vo sredno
koga pove}e se raduva{ na lu|eto od osnovno. Doa|a{ na fakultet i ~eka{ da se
soberete vo kafana od klas, so istite onie koi nikoga{ i ne si pomislil deka }e
ti nedostigaat ili deka ti zna~at. Sekoga{ za eden
I posle tolku raboti
ka`ani, ostavam na sekoj da go odbere svoeto. Dali }e bide `ivotno za podolgo
ili pokratko, ili }e gi dobiva istite ne{ta na ~ove~ki na~in i }e ostane ~ovek.
Tuesday, October 12, 2010
|
By:
Писарко
Za
da ja raska`am prikaznava vistinski, mora da se vratam nazad vo vremeto nekoi
15godini. Koga ve}e se vra}am tamu, bi sakala da ostanam malku podolgo...Eden
[to
bi trebalo da zna~i toa da se pazam od ~ovek koga negovata raka ja dr`e{e
mojata, koga toj be{e ~ovek. Edinstveno od koe do toga{ mi ka`uvaa da se pazam
be{e ladnoto vreme, i ne znaev deka mo`e da ima ne{to poladno od vreme, polo{o
od bolka vo grloto, i deka penicilinot
ne pomaga kaj site bolesti.
Vo
taka krajno ne jasni okolnosti i zbuneta detska glava ja zaboraviv prikaznata
no, ja potisnav re~enicata nekade vo svesta za da nekoga{ si ja objasnam. I ako
se setam ubavo i vo tie pred{kolski denovi ima{e deca koi bea porazli~ni od ona
{to jas bev vospitana i mi izgledaa zlobni.
Ako ubavo se setam ima{e i toga{ mnogu ismejuvawe, ~ii detski, nevini zborovi
nekoi seu{te gi nosat. Ostatokot na koj se se}avam se site onie ubavi ne{ta na
koi sakam da se se}avam, a onie koi mi razbudile negativni ~uvstva gi
zaboravile godinite.
Kako
i da e, korenot na ovaa prikazna {to se pi{uva denes e tamu.
Zagledana
vo bukvite pred mene, se ponudi da sme{a u{te ne{to opivno. Kulturno odbiv pred
da mi re~e deka misli deka e dovolno za
ve~erta. I navistina e taka. Tie vi gi polnat ~a{ite i tie vi ka`uvaat t.e ve prekinuvaat so piewe i vi ka`uvaat deka
e dosta. Vie goltate tie ka`uvaat deka e dovolno.
Barem
da ja ima{e nekade merkata za toa koga navistina e dovolno dosta, barem }e mu
odgovorev na pra{aweto koe o~igledno gordo go {eta{e naokulu.
Fintata e da uspeete da ispite pove}e za podolgo, zo{to na brzi intervali nema nekoj
{to ne pa|a. Da mo`e{ da progolta{ ne zna~i deka e praviot izbor, no, zna~i
deka prifa}a{. Edinstveno {to mora da znae{ e kolku i za {to go pravi{ toa, zo{to sekoja
~a{a ima dno i vrv, i vo eden odreden
moment se preliva.
Negovoto
“mislam deka e dovolno” e ni{to vo sporedba so ona {to mo`e da se progolta. Ne
zo{to se raboti za sila, tuku zo{to `elbata e pogolema od sposobnosta. Ako nema
dovolno i dosta, mo`ebi i mo`e{ da se bori{ da odr`i{ ne{to {to se preliva.
Izgradi brana }e dobie{ ne{to
ograni~eno, trgni ja }e se
prelie.Zatoa niedna merka ne e soodvetna za drug. Za mene ona {to e goltka za
nekoj e pove}e od dovolno.
Teorijata
deka `ivotot e krug i deka nieden ~ovek ne mo`e dovolno dolgo da ostane ispraven, se sveduva na toa deka navistina postoi ne{to koe
se vika dovolno e, i toa e tuka.
Eve, posle
nekolku dena se obiduvam da mu posvetam nekolku redovi na toa edno ednostavno pra{awe.
Paralela
me|u pra{aweto i odgovorot ne postoi. Vo edna odredena to~ka tie se se~at, vo
onaa to~ka vo koja sfa}a{ deka onoj {to ti ja ka`al re~enicata e istiot onoj
koj nekoga{ ti ja potvrdil. A toa e najlo{ata vistina. Ako ne ti ja potvrdat
takvite likovi toga{ i nikoga{ ne bi ja sfatil su{tinata na ka`anoto.
Kako
i s# vo `ivotot, drugite lu|e znaat pove}e za nas od nas samite, ili mislat
deka znaat. Pa,taka odgovorot mu be{e zapi{an na drugata strana od maicata. Poednostaven od {to jas mislev i porazli~en od moite li~ni pretpostavki-I can’t get enough! I tuka zavr{i filmot.
Edinstveno
{to mi ostana ne jasno e zo{to
roditelite sekoga{ ni gi po~nuvaat
`ivotnite lekcii so tolku direktni,slo`eni re~enici. Mnogu porazbirlivo e da ka`ele deka bajkite za koi zboruvale se izmisleni so cel da se
razvie fantazijata za ona kon {to celime. Deka princovite ne doa|aat vo paket
so bel kow, i deka princezite edinstveno postojat koga nekoj }e gi napravi toa.
Zaboravile da ni ka`at deka bajkite ne postojat tuku se sozdavaat.Ona {to go
barame ne se nao|a tuku se sozdava, pa zatoa
da po~neme da sozdavame za promena.
Iskreno, ba{
mi e gajle za Adam, i za Eva i za ovo{nata salata i za zmijata. Taa prikazna
tolku pati ja slu{nav vo nekakva gre{na
interpretacija {to mi stana mnogu naporno da ja pratam. A u{te po naporen mi stana
faktot {to site {to ja pi{uvaat aludiraat na edna ista rabota.
Za
sre}a tekstov e dovolno kratok da go pro~ita{ me|u reklamite, a dovolno
efektiven da se seti{ na nego pove}e od edna{.
Od
prilika prikaznata za Adam i Eva bi bila vakva.
S#
bilo ubavo i sovr{eno, se dodeka Eva ne proba da mu so sokrie na sevi{niot deka
skinala jabolko. Voop{to ne me ni ~udi {to i vo toj raj imalo grev i isku{enie, ne me ni ~udi
zmijata na koja karta ja dobi. Edinstveno {to mi e ~udno e {to od pred nivnoto postoewe zne{e kako }e
zavr{i toa i sepak im dade {ansa.
Me
interesira dali im dade navistina na niv, na sebe ili na ~ove{tvoto {ansa da
napravat ne{to porazli~no od ona {to
umeat?
Mo`ebi
vo ovaa prikazna provejuva istata onaa nade` {to provejuva kaj sekoj od nas. Istata
onaa nade` koja te vra}a nazad, da proba{ da izmeni{ po ne znam koj pat. Istata
onaa nade` koja te tera da prosti{ i dade{ {ansa na ne{ta koi gi znae{.
Ne
znaev deka i toj gubi...
No, nemam
problem ni so toa .Da ne be{e Eva, denes nema{e da ne ima
site nas, potomci na nejzinata gre{ka. Ubava gre{ka.
Vo
sekoj od nas le`i istoto ona {to bilo i vo niv. Ona {to na krajot go gubi
rajot, ubavoto {to go snemuva preku mig i pekolot koj trae potoa.
Nejzinoto
prokletstvo da bide najubava edna i edinstvena za nego, gi sledi i denes mnogute
Evi. Taa Eva nikoga{ ne go napu{ti `enskiot rod, nitu pak nekoga{ }e ja izmeni
taa strana.
Nikoga{
nema da ja napu{ti i zabludata koja ja izmisli nekade nad vodata. Se ogleda na
sopstveniot izraz, mu zavide na nejzinoto, sopstvenoto,ja preplavi qubomorata, nedoverbata
i toa go uni{ti rajot vo koj be{e. Da pogledne{e do sebe }e go vide{e ona {to
navistina treba{e da go vidi, vistinskiot problem i vistinskiot propust vo
ne{tata.
Ne
saka{ da vidi{ ili ne saka{ da znae{. Od toga{ do denes izrasnaa cela edna filozofija na generacija
klonovi. Natprevar, sebi~nost i zaslepenost.
Da
ostane{e dosledna na ona {to navisitna be{e, bez bes i bez strav s# }e ostane{e
isto. I jabolkoto }e ostane{e samo jabolko, i zmijata zmija, i tie samo Adam i
Eva.
I
bi lo{i raboti na svetov. Da be{e tolku ednostavna pri~inata }e i ka`ev ne samo
{to skina od drvoto tuku i da go izede celoto. Ve}e ako toa e pri~inata za na{ite problemi toga{ da go
uni{time. No, simbolikata be{e daleku od toa, ne{to mnogu pogolemo i pova`no.
Kade
e Adam vo celava prikazna? Se gubi u{te pri prvite re~nici. Go nema junakov
nikade. Celata prikazna se sveduva na nejzinata gre{ka dodeka toj {etal nekade
po gradinata.
Tamu
kade {to nego go nema{e, tamu se potpali ognot. Tamu kade {to toj treba{e da bide
Adam be{e samo Eva. Ednostavno ne~ujno ja napu{ti scenata i ostavi ne{tata da se
slu~uvaat bez nego. Propu{ti da ja oblikuva prikaznata onaka kako {to bi
sakal, ostavi drugi da ja oblikuvaat za nego.
Tamu
mo`ev da zapi{am bilo {to i toa da bide vistina. Golema e {umata za da ni
objasni kade bil dodeka se slu~uvalo ova...
Ne
mo`ev da mu veruvam deka ednostavno samo zaminal. Tamu kade {to toj ostavi
prostor za somne` tamu i mu se vrati. Pregolema e cenata za na{ite somne`i i
obvinuvawa. Pretesna e ko`ata na zmijata za da vleze{ vo nea.
Ako
denes svetov li~i na lo{o mesto za `iveewe, ne bi rekla. Barem denes znaeme deka
s# ni e zabraneto ili dopu{teno, deka s# e grev i isku{enie. Znaeme deka mo`e da go prekr{ime sekoe pravilo i princip i toa da bide na{ izbor.
Deka
mo`e da birame dali }e go {titime svojot raj ili istiot da go pretvorime vo pekol.
Mo`e{ da go napu{ti{ istiot i nikoga{ pove}e da ne ti bide
dopu{teno da vleze{ vo nego povtorno. Mo`e{ da si igra{ raj i pekol dovolno dolgo se
dodeka ne zavr{i{ na ~istili{teto.
Sunday, October 3, 2010
|
By:
Писарко
Imam
tri praznici. Bela no}, 1april i 1maj. Pokraj mene ima u{te sigurni
6000skopjani koi se raduvaat na datumive. Vo su{tina, kulturniot nastan Bela no}
od navodno otvoreni muzei i umetni~ki nastani se pretvori vo celodnevnio otvoreni kafi~i, kafani, diskoteki.Vo su{tina, za 1maj najgolemite xabolebari se
obedinuvaat i zaminuvaat na odmor-vikend vo Ohrid, i tamu masovno se
odmaraat po lokalnite {ankovi.
Koga
}e razmislam podobro nas i ne ni treba nekoj poseben povod za piewe i
slavewe. Na primer, povod e {to Beni ima svirka vo sreda, vo ~etvrok se slavi toa
{to doa|a vikend a vo petok i sabota ednostavno e taka. Vo nedela dovolno e toa {to po~nuva slednata nedela i treba
sre}no da go fini{ira{ pominatiot vikend. A koga }e dojde ponedelnik za lesno da
po~ne nedelata treba da se izleze povtorno, plus ako se zeme vo predvid i
popustot vo Havana .E za vtornik u{te nemam smisleno dobar izgovor...Ali ima ako
saka{ da najde{.
Kako
i da e voop{to toa i ne mi be{e celta. Zad celata “euforija” ima niza na klonirani
razmisluvawa. Globalizacija,modernizacija,idiotizacija...
Ednostavno treba matemati~ki da se postavat tezite i samo taka }e mo`e da se prika`at ne{tata. Ednostavno kolkav e procentot na lu|eto koi go nametnuvaat vakviot ritam,20%,40%,60%,100%?Kolkava e i brojkata na lu|e koi se daleku od ovie ne{ta?
Ednostavno treba matemati~ki da se postavat tezite i samo taka }e mo`e da se prika`at ne{tata. Ednostavno kolkav e procentot na lu|eto koi go nametnuvaat vakviot ritam,20%,40%,60%,100%?Kolkava e i brojkata na lu|e koi se daleku od ovie ne{ta?
Ako
se sporedat vo su{tina }e se svede na nekoja sme{na brojka koja nametnuva ne
realna slika. Zna~i, tolpa od 20% nametnuva potreba na tolpa od 80%?Toa bi bilo
matemati~ki, realno. Potoa lu|eto gi prifa}aat ovie raboti kako svoi stavovi iako
mo`ebi nikoga{ ne gi stavile na pamet. Kolku od istive vo procent, ne se
izjasnile deka o~ajno posakuvaat da imaat nekoj vreden vo svojot `ivot. Ne zo{to
ne mo`ele da najdat tuku od pri~ina {to nema, site bile isti. Ako pove}e od trojca
lu|e go zazemat ovoj stav toga{ situacijata e komplicirana, nekoj
nekogo sledi.
Kolku
od istite ne gi pravele raboti koi im gi pravele navodno? Ako se postavat vaka
rabotite vo su{tina i nema nekoj problem.
No,ima. Problem
e koga }e sfati{ deka nasekade se sledi istoto.Nema pole koe ne e zazemeno so
ova perewe na mozok.Ako ja pogledneme vistinskata pri~ina na
globalizacijata(parite)toga{ i se e jasno.No,ednostavno od kade poteknuva i
kako taka lesno se vovlekuva pod ko`a?
Da
zememe primer so knigite i internetot. Odedna{ site prifatija stav deka knigite
se pred izumirawe poradi toa {to na internet mo`e da se simnat vo nekoja kvazi
verzija .Vo red, taka e i sekako deka raste toj procent. Soodnosot e nekade deset
od sto. Problem e {to i za edna simnata
kniga na internet }e se zeme vo predvid kako uspeh na modernoto vreme, nikade ne
spomnuvaj}i go faktot deka seu{te ima lu|e koi ~itaat vo ukori~ena verzija. Eve
neka bide primer i za brendovite kako Koka-Kola. Koka-Kola e nasekade, vo cel
svet. Nivnite ka`uvawa se deka sekoj ~ovek na planetava zemja prose~no godi{no
pie po 200{i{iwa.No, kakvo zna~ewe ima ova na primer za Indiskiot ~ovek, koga toj
godi{no pie po 4{i{iwa? I tuka se nasetuva istoto. Onie ne ispieni 196{i{iwa nikade
ne se spomnuvaat, tuku se naglasuvaat 4{i{iwa kako dokaz deka Koka-Kola e
planetarno ~udovi{te.
Trgni
i od modata. Najgolemite modni ikoni se dobro iskombinirani, istomisleni
stilovi. Otfrleni stavovi na onie koi go ignoriraat nivnoto nametnuvawe...moden
neuspeh. Mo`ebi poradi ovoj pogled ne vozdivnuvam na revii, izlozi, sliki ili
idoli. Proizvodot e prodaden vo migot koga }e go posaka{, so zdravje da si go
nosi{.Me nervira i
”stravot”od petok 13-ti iako nema nikakva povrzanost so malerot ili nesre}ite, me nervira i toa deka Najk nasekade ima fabriki, koga Najk ne poseduva takvo ne{to. Me nervira i faktot {to omilena pesna mi e momentalniot hit. Me nervira i isplaniraniot tek na kako treba da se `iveaat godinite na koi seu{te nemam duvnato sve}i~ki.
”stravot”od petok 13-ti iako nema nikakva povrzanost so malerot ili nesre}ite, me nervira i toa deka Najk nasekade ima fabriki, koga Najk ne poseduva takvo ne{to. Me nervira i faktot {to omilena pesna mi e momentalniot hit. Me nervira i isplaniraniot tek na kako treba da se `iveaat godinite na koi seu{te nemam duvnato sve}i~ki.
I
odbivam da premol~am. Onie {to mol~at ili ni{to ne znaat ili ne znaat {to da
ka`at. Mol~eweto ne e mudrost. Zatoa odbivam da prifatm, odbivam da sledam i
odbivam da se pomiram so ovie ne{ta. Ne trgnuvam da gi promenam, zo{to na najgolemiot
mason(parite)mu odgovara ovaa klima {to od sekoga{ ja pravel. Edinstven poredok
{to vo edno op{testvo mo`e da se promeni e svesta na poedinecot. No, ne buntovnik
bez pri~ina tuku buntovnik za ona {to go gleda. Ni trebaat kritizeri, soodvetni
da poso~at. Ednostavno, kopii i sledbenici na zapadno-amerikanskata propaganda
ve}e sme. Zatoa ne probuvam da se razlikuvam tuku se obiduvam da se promenam. Ne
baram proges na tolpata tuku razvoj na grupata. I ne zo{to taka treba tuku zo{to
toa e izbor,TVOJ IZBOR.
Subscribe to:
Posts (Atom)